Više od polovine gradjana Srbije leči se kod privatnika

  • 2 октобар, 2009

Više od polovine građana Srbije leči se kod privatnika

U našoj zemlji ima oko 4.500 privatnih ordinacija u koje je investirano milijardu i po evra

Privatni lekari juče su u beogradskom hotelu „Kontinental” organizovali prvi kongres privatne lekarske prakse u Srbiji i podsetili da čine armiju od 10.000 zdravstvenih radnika. Ujedno su obeležili 20 godina ponovnog uspostavljanja privatne lekarske prakse u Srbiji, koja je počela sa radom 1989. godine, posle pauze od gotovo pola veka.

– U Srbiji ima danas oko 4.500 privatnih ordinacija u koje je investirano oko milijardu i po evra, bez hipoteke. U mnogim specijalističkim bolnicama i ordinacijama rade se sve najsloženije operacije osim intervencija na srcu i mozgu. Po organizaciji i stručnosti ispunjavamo sve evropske standarde i dogodine bićemo u Evropi. Međutim, već 20 godina pregovaramo sa nadležnima za ravnopravni tretman sa državnim zdravstvenim ustanovama – ovo nam je 13. ministar zdravlja po redu, ali privatne ordinacije u Srbiji su i dalje diskriminisane. Naši pacijenti moraju zdravstvenu uslugu da plaćaju dva puta. Želimo ugovore sa zdravstvenim osiguranjem, ali naša ponuđena ruka „stoji u vazduhu”, a zdravstvene knjižice i dalje ne važe kod privatnika – rekao je Prof dr Višeslav Hadži-Tanović, predsednik Kongresa i pionir privatne prakse.

Kardiolog Prof Hadži-Tanović je otvarajući jučerašnji kongres podsetio da se pre 20 godina krenulo u projekat koji je izgledao kao avantura i potpuna neizvesnost. Od te ekipe danas jedva da radi stotinak lekara, ali privatna praksa u Srbiji izborila je svoje mesto. Prof Hadži-Tanović je izneo podatak da više od 50 odsto građana koristi usluge privatnih lekara, koji su, priznao je, iskoristili brojne manjkavosti državnog zdravstva.

– Državno zdravstvo je inertno. Privatnici su efikasniji, nema lista čekanja, a građanin dobija stručnost, kvalitet usluge i ljubaznost. Fama je da smo mi lekari za bogate. Mnogi od naših pacijenata su penzioneri, ljudi srednjeg standarda, koji žele kvalitetno lečenje i ulažu u svoje zdravlje – kazao je Prof Hadži-Tanović.

Akademik Vladimir Kanjuh podsetio je da privatna praksa zapošljava veliki broj lekara, koji bi otišli u inostranstvo ili bi bili bez posla, ali da ovde ne važi ograničenje rada do 65 godina. Time se se poštuje dostojanstvo starih lekara, ali se i građanima omogućava da iskoriste bogato iskustvo starijih lekara.

Kongres će trajati dva dana, a za glavne teme izabrane su oblasti kardiovaskularnih oboljenja i malignih bolesti, kao vodeći uzroci obolevanja i smrtnosti kod nas. Privatni lekari će se baviti i aktuelnim temama zdravstvenog osiguranja, pravima pacijenata, lekarskim greškama, a učešće na kongresu trebalo bi da im donese od 12 do šest bodova i sertifikat za obnavljanje licence.

 
O. Popović
objavljeno: 02/10/2009