na vrh

Bol u grudima, da li je srčani infarkt ili ulkusna bolest?

Saveti

2. август, 2012.

BOL U GRUDIMA, DA LI JE SRČANI INFARKT ILI ULKUSNA BOLEST?

Prof Hadži-Tanović: Bol u stomaku često se vezuje za ulkusnu  bolest. Čak i propratna simptomatologija ukazuje na ulkus: muka, povraćanje, malaksalost, bledilo itd. Međutim zlatno je pravilo da tada treba uvek posumnjati i na dijafragmalni srčani infarkt. Da bi se isključio infarkt srca treba obavezno uraditi EKG i srčane markere CK- MB i Troponin test.

Pa čak ako u startu dobijemo negativan rezultat za koronarnu bolest, tokom dugog lečenja ulkusne bolesti, ne treba isključiti pojavu srčanog infarkta, maskiranog simptomatologijom ulskusne bolesti, pa zato treba povremeno uraditi EKG i tako na vreme otkriti eventualnu koincidenciju obe bolesti. Klasična EKG slika akutnog infarkta miokarda dijafragmalnog zida je horizontalna elevacija ST segmenta  preko 2 mm u D2, D3, aVF i normalno pozitivna aktivnost srčanih markera. Ali ako je EKG normalan, da bi isključili koronarnu bolest treba uraditi test opterećenja i koronarografiju.

S druge strane bol u grudima nije uvek samo angina pektoris ili srčani infarkt, već  to može da bude i ulkusna bolest, bolest žučne kese, aneurizma abdominalne aorte, jer se bol iz stomaka može da projektuje u predelu grudne kosti. Diferencijalno dijagnostički treba sistematski isključiti sve potencijalne uzročnike bola u datoj regiji, posebno u predelu grudne kosti, jer se tu bol i najčešće javlja, sobzirom da su kardiovaskularne bolesti u vrhu svih bolesti, kako po morbiditetu, tako i po mortalitetu.

Tokom lečenja koronarne bolesti ili posle srčanog infarkta ili operacije na srcu pacijentima se ordinira aspirin na duži period, što može da izazove aktivaciju ulkusne bolesti. Krvarenja iz digestivnog trakta, kao posledica dugotrajne upotrebe aspirina, može da se previdi, posebno ako se ulkusni bol reflektuje iza grudne kosti. Imali smo prilike da vidimo ozbiljna krvarenja, pa čak i hemoragijski šok, posle upotrebe aspirina, što ukazuje na oprez.

Međutim ako se uzme u obzir činjenica da se najviše umire od srca, da 40% pacijenata umre od srčanog infarkta, a da ne uspe da dođe u bolnicu, tada je sigurno manji rizik od dugotrajne preventivne upotrebe aspirina, nego od rizika da se dobije srčani infarkt i umre.

Sva ispitivanja ukazuju da preventivna upotreba aspirina značajno smanjuje rizik od srčanog i  moždanog udara, tako da sigurno izbalansiran i multidisciplinarni pristup kako prema koronarnoj, tako i ulkusnoj bolesti, daje najbolji rezultat, a i najbezbedniji je za pacijente.

Prof. dr Višeslav Hadži-Tanović, Kardiolog, Klinika za srce „Dr Hadži-Tanović“, Američki Medicinski fakultet, Beograd