na vrh

Aspirin, kretanje i smeh

Iz štampe

15. april, 2007.

Politika 15.04.2007.

Aspirin, kretanje i smeh su, uprkos velikom napretku medicine, ostali, najvažniji lekovi. – Srušen mit da su bolesti srca mnogo češće kod muškaraca.

Kada je čuveni kardiolog Denton Kuli i njegov tim, u poznatom teksaškom Institutu za srce u Hjustonu, pre nekoliko godina počeo da radi baj-pas, premošćavanje suženih arterija u komplikovanim operacijama, činilo se da je u tom času pronađeno epohalno rešenje za teško bolesno srce…

– Danas su se stvari drastično promenile i slava pripada interventnoj kardiologiji i ugradnji stentova, pri čemu se pacijentu ne otvara grudni koš, već u krvni sud pacijenta ubacuje stent – žičica i time mu se očisti krvni sud. Kroz potpuno zapušen krvni sud napravi se prolaz i srce počinje da radi mnogo bolje – objašnjava jednu od promena koje su se u poslednjoj deceniji dogodile u kardiologiji, odnosno lečenju srca i krvnih sudova, profesor dr Višeslav Hadži Tanović, sećajući se dana svoje specijalizacije u Hjustonu.

Srušen je i stari medicinski mit da na tri obolela muškarca sa bolesnim srcem dolazi jedna žena i da je infarkt "muška bolest". Naprotiv, ispostavilo se da je, istina posle menopauze, žensko srce u mnogo većoj opasnosti. Hadži Tanović kaže da se posle ulaska u menopauzu žene potpuno izjednačavaju sa muškarcima u bolestima srca, pa čak i preuzimaju vođstvo. To su potvrdili i podaci iz najnovijeg Zdravstvenog statističkog godišnjaka Srbije za 2005. godinu u kojem je od srca i bolesti krvnih sudova te godine, kao i pet prethodnih, bolovalo čak 10 odsto više žena nego muškaraca.

Stotine novih lekova za bolesti srca, "izvikani" statini, grupa lekova za snižavanje holesterola, koja je donela privid da ne mora da se pazi na ishranu i da se vežba, a srce će uredno da kuca, takođe su obeležili razvoj kardiologije u poslednjoj deceniji. Međutim, dr Hadži Tanović kao najbolji lek za prevenciju i smanjenje rizika od infarkta za čak 50 odsto i dalje navodi – dobar aspirin.

– Danas imate aspirin u malim dozama od svega 100 ili čak 75 miligrama. Svaka osoba, i zdrava i bolesna, već posle tridesete ili četrdesete godine jednom u toku dana, najbolje posle obroka, trebalo bi da uzima male doze aspirina. Osim toga neophodno je kretanje, jer priroda je napravila čoveka da se kreće. Kad čovek stane, sve se menja, što mi lekari najbolje vidimo kod sportista kod kojih i predah zbog manje povrede može da dovede do embolije – kaže naš sagovornik.
Medicina, dodaje on, nije stvorila čudotvorni, univerzalni lek za bolesti srca. Poznati su faktori rizika: pušenje, gojaznost, nezdrava ishrana, sedeći način života, odnosno nedovoljno kretanja, stres…

– Kako će i koliko dugo kucati naše srce i kakvog ćemo zdravlja biti, međutim, zavisi u najvećoj meri od genetike, pa zato čujemo od pacijenata da nikada nisu pili ili pušili, a doživeli su infarkt. Pacijentima koji imaju srčana oboljenja zato često savetujemo da sa sistematskim, godišnjim pregledima svoje dece krenu od 30. godine, jer već sada imamo mnogo mladih ljudi sa genetski povišenim holesterolom. Za njih se mogu napraviti vrlo efikasni preventivni programi – kaže dr Hadži Tanović.
Bolesti srca nisu ubica broj jedan samo kod nas, već u celom svetu. Činjenica je, međutim, da smo mi u poslednjih nekoliko godina u samom crnom vrhu Evrope.

– Mi smo prvo veoma emotivan narod, ali i objektivno gledano u poslednjih 10 ili 15 godina bili smo izloženi velikom stresu i to je dovelo do povećanja broja obolelih. Međutim, dokazano je da ljudi koji su pozitivno orijentisani, koji imaju priliku da se smeju, da se relaksiraju i opuštaju imaju mnogo manje problema sa oboljenjima srca. Zato mi svojim pacijentima predlažemo da gledaju komične filmove ili da se bave stvarima koje ih opuštaju i relaksiraju. Deset minuta smeha je delotvornije i blagotvornije od mnogih lekova – kaže dr Hadži Tanović.

O. Popović
objavljeno: 15.04.2007.