na vrh

Aspirin, da ili ne?

Saveti

2. септембар, 2009.

Nova sporenja o starom leku

Aspirin znatno smanjuje rizik od prvog srčanog udara, tvrde u „Bajeru”, najpoznatijoj kompaniji koja proizvodi ovaj lek

Veliki broj ljudi širom planete svake godine strada od infarkta

„Ljudi koji svakodnevno uzimaju aspirin da bi sprečili srčani udar nanose sebi više štete nego koristi, jer se time udvostručuje opasnost od unutrašnjeg krvarenja koje zahteva bolničku intervenciju”, preneo je Tanjug pisanje londonskog dnevnika „Dejli telegraf”, pozivajući se na mišljenje britanskih lekara.

Britanski stručnjaci su, kako navodi Tanjug, upozorili na opasnost koju izaziva preterana i svakodnevna upotreba aspirina po ljudsko zdravlje. Uzimanje aspirina je korisno, ali samo posle preživljenog srčanog udara, ističe se u Tanjugovoj vesti.

Kardiolog, profesor dr Višeslav Hadži-Tanović, koji se sa mnogim srpskim kardiolozima nalazi na najvećem svetskom skupu posvećenom bolesti srca u Barseloni, u telefonskoj izjavi za „Politiku” kaže da je broj umrlih od krvarenja u želucu zbog uzimanja acetil-salicilne kiseline zanemarljiv u odnosu na broj onih koji su spaseni upravo zahvaljujući činjenici da su pacijenti redovno uzimali ovaj lek i nisu dobili infarkt.

– Kao kod svakog leka koji uzimate svakoga dana, tako i kod aspirina postoji rizik od neželjenih dejstava, a to je u ovom slučaju krvarenje u želucu. Međutim, broj krvarenja je zanemarljiv u odnosu na broj sprečenih infarkta i spasenih života. Danas se ovaj lek ne uzima u čistom, već u takozvanom puferenom obliku, u malim, tačno indikovanim dozama, posle jela. Kada se zna da dve trećine ljudi umire od infarkta i kardiovaskularnih oboljenja opravdano je preporučivati redovno uzimanje aspirina – stav je dr Hadži-Tanovića.

U beogradskom predstavništvu farmaceutske kompanije „Bajer”, koja jedina ima pravo da koristi naziv aspirin kao brendirano ime za ovaj lek, „Politici” je, prvo usmeno, apsolutno negirano da ova vest ima bilo kakvu medicinsku ozbiljnost i značaj, jer su podaci iz studije, navedeni u našim medijima, pogrešno prevedeni i interpretirani. Dr Dušan Avramović, specijalista preventivne medicine i menadžer proizvoda u kompaniji „Bajer”, podseća da je aspirin i dalje jedan od najviše istraživanih lekova u istoriji.

– Do danas, više od 200.000 pacijenata bilo je uključeno u više od 200 randomizovanih kliničkih studija koje su procenjivale efikasnost i sigurnost aspirina. Ovaj lek je u 36 zemalja odobren za primarnu prevenciju infarkta i širom sveta za sekundarnu prevenciju srčanog udara. Trenutno važeće smernice za kliničku praksu, uključujući i one koje su izdali američko i evropsko udruženje kardiologa, kao najznačajnije zdravstvene organizacije, savetuju lekare da razmotre terapiju aspirinom kod pacijenata sa odgovarajućim stepenom rizika za prvi infarkt – objašnjava u pisanoj izjavi dr Avramović.

On naročito naglašava efikasnost malih doza aspirina u prevenciji prvog infarkta, što je potvrđeno u šest studija, koje su vodili nezavisni istraživači. Studije su obuhvatale blizu 100.000 ispitanika (47.293 na acetil-salicilnoj kiselini i 45.618 na placebu, kao kontroli) proučavano je približno 700.000 osoba. Dobijeni rezultati kod svih ovih studija pokazuju da aspirin znatno smanjuje rizik od prvog srčanog udara.

Prema rečima profesora dr Miloja Tomaševića, kardiologa iz Kliničkog centra Srbije, najčešće preporučene doze tableta aspirina u akutnom pogoršanju bolesti (angina pektoris, infarkt miokarda, nakon ugrađenog stenta) jesu 300 miligrama, u trajanju do šest meseci, i doza od 100 miligrama za svakodnevnu doživotnu upotrebu nakon izlaska iz bolnice, ili kao prevencija ponovnog infarkta ili moždanog udara, i drugog težeg oboljenja kod ljudi sa umerenim i povišenim rizikom od bolesti srca i krvnih sudova.

– Aspirin je poznat i po tome da može spasiti život ukoliko pacijent sažvaće jednu tabletu ako oseti jak bol u grudima koji predstavlja uvod u infarkt miokarda. Nove tablete aspirina su obložene gastrorezistentnom ovojnicom i dodatno pružaju zaštitu sluzokože želuca, ali je najvažnije da lekar proceni stepen rizika za kardiovaskularni sistem, kao i mogućnost za krvarenje (upotreba drugih lekova, aktivan čir…) i preporuči ovakav preparat pacijentu – navodi dr Tomašević.

O. Popović


Politika objavljeno: 02/09/2009